Da li si ti filantrop?

 

filantropija SrbijaČovekoljublje ili filantropija (grč. φιλανθρωπία) je dobra volja da se pomogne bližnjem svome. Dok je nekada podrazumevala religiozni zahtev i vrlinu, danas se pod filantropijom podrazumeva aktivan napor da se promoviše ljudska dobrobit. Humanost posebno podrazumeva brigu prema ljudima koji nisu u mogućnosti da zadovolje svoje osnovne  potrebe. Odnos humanosti i dobročinstva ne podrazumeva stvaranje zavisnosti slabijeg, već naprotiv  – poštovanje ličnosti svake osobe i osnaživanje njenih potencijala.

         Kultura dobročinstva i zadužbinara  imaju dugu tradiciju u srpskom narodu. U zlatno doba srpske filantropije zadužbine bogatih građana Srbije su učinile tadašnji Beogradski univerzitet trećim najbogatijim univerzitetom u Evropi, omogućile objavljivanje naučnih dela i naučno istraživačkih radova,  izgradile  bolnice, škole, biblioteke i socijalne ustanove, ulagale u unapređivanje privrede i poljoprivrede.

Mi kao društvo 21. veka zanemarujemo potencijal dobročinstva koje nosi davanje za opšte dobro.

Da bismo shvatili važnost i pojam dobročinstva najpre treba da shvatimo pojam davanja. U današnjem svetu postoje ljudi koji davanje doživljavaju kao  gubitak  – to su ljudi koji dok daju, osećaju da im neko nešto oduzima, i u osnovi tu imamo onu našu izreku “lakše mu izvaditi zub nego pare iz džepa”.  Onda imamo ljude koji davanje doživljavaju sa trgovačkim mentalitetom, daju samo da bi nešto primili, to je manipulativan način davanja; i imamo davanje kao najveći izraz ljudske snage  – jer nije najbogatiji onaj koji najviše ima nego onaj koji najviše daje.

Postoji mnogo ljudi koji su tzv. ‘siromašni sakupljači’, odnosno grčevito i uplašeno čuvaju ono što su stekli.  Međutim,  filantropija i dobročinstvo podrazumevaju jedan viši nivo svesti, jer davanje je nešto najplemenitije što čovek može da učini; zato i ne čudi da je isti koren  reči bog i bogatstvo.

Bogat je onaj koji je slobodan da da, i koji ne daje iz osećaja straha ili krivice, već zato što je svestan toga da ne može davati i biti uspešan u društvu koje je oko njega ako je ono neuspešno, naročito ne ako je do svog uspeha došao žrtvujući bližnje i ljude oko sebe. Zato je dobročinstvo nešto što u principu svako treba da gaji.

Kada se govori o dobročinstvu često se čuje “ja bih hteo da dam ali nemam kome”. U osnovi davanja je da se daje ono što se ima, to može biti i lepa reč, i osmeh, i saosećanje ili informacija. Od onoga što ima čovek treba da da.

Faktori koji ukazuju na stepen filantropije akcije, inicijative, dobrotvorna davanja, metode prikupljanja novca, namene davanja.

Rezultati  istraživanja o filantropiji iz 2013. godine pokazali su da u Srbiji postoji 90 – 130 akcija mesečno  koje doprinose dobrobiti društva, što je povećanje od 45 % u odnosu na period od par godina ranije. Kako je ovo moguće? Jedno objašnjenje je da se broj akcija zaista uvećao, a drugo leži u odnosu medija prema filantropiji – posvećivanje pažnje ovoj temi uvećalo je uspeh akcija, njihov broj i prepoznatljivost.

Geografska pokrivenost kada govorimo o donacijama nije previše ravnomerna, što je i za očekivati u Srbiji  – tamo gde je najpotrebnije donacija je najmanje. Tako grad Beograd ima 34, 9 %  Vojvodina 25, 1 % dok je u drugim delovima Srbije to znatno manje, Južna i Istočna Srbija imaju svega 14, 8%,  a Šumadija i Zapadna Srbija tek 18, 8 % pokrivenosti filantropskim davanjima i akcijama.

Donirati se može na razne načine. Kod nas su najzastupljeniji tipovi donacija u novcu (72%), robi (21%) i uslugama (svega 1%). Sredstva se  najčešće se prikupljaju direktnim donacijama (48%), događajima (37%), ali i kampanjama (14%) i pozivima za projekte (0, 1%). Najviše odlazi na zdravstvo,  podršku ranjivim grupama, smanjivanje siromaštva i obrazovanje.

 Bilo bi dobro da su ljudi više motivisani.   Treba da se stvori bolja klima u zemlji da bi se to postiglo. Zato smo se mi u  Biznisnova centru odlučili da organizujemo 1. aprila konferenciju koja se zove “FILANTROPiJA  – gradimo kulturu dobročinstva”.  Očekujemo da na skupu budu prisutne  fondacija Trag, Delta fondacija, Fondacija Podrži Život,  i Fondacija Novak Đoković.

Gostujući predavač je Džeri Tvombli (Jerry Twombly), čovek sa višedecenijskim iskustvom u filantropiji i prikupljanju sredstava – fundraisingu. Radio je za brojne crkvene i sekularne organizacije, a osnivač je konsultantske firme Development Marketing Associates koja je za svoje klijente prikupila donacije u iznosu od preko milijardu dolara! O predavaču možete da saznate više na njegovom blogu: http://jerrytwombly.typepad.com/ 

Sa zadovoljstvom vas pozivamo na konferenciju “FILANTROPiJA  – gradimo kulturu dobročinstva” 1. aprila 2015. u Novom Sadu! 

Rodoljub Oreščanin

No Comments Yet.

Leave Your Comment